Група ученика седмог разреда је са наставницом верске наставе Драганом Аврамовић и наставницом историје Иваном Младеновић посетила Храм Светог Саве 4. јуна, у којем је тада била изложена рука Светог Саве коју су ученици целивали, а која је у овогодишњој Светосавској литији донета из манастира Милешева.

У храму смо разговарали о унутрашњем уређењу храма и идеји да савремени мозаик храма буде избор најбољег у црквеној уметности православног света укључујући Свету Софију у Цариграду (Аја Софија), и бисере сакралне уметности изван православног света, али под дубоким утицајем Византије као што је капела Палатина у Палерму и црква Светог Марка у Венецији.

Као плод српско-византијског стила Храм Светог Саве је за узор, и у архитектонском смислу, имао Свету Софију, али из поштовања, према тој можда најважнијој грађевини православља, пречник куполе Храма Светог Саве је замишљен од стране архитеката да буде један метар мањи од пречника куполе славног узора, Свете Софије.

Деци смо причали о подухвату подизања главне куполе 1989. године као о грађевинском и инжењерском подухвату светских размера, када је купола тешка 4.000 тона подигнута на висину од 40 метара, што је обављено помоћу 16 хидрауличних дизалица – методом „потискивања” које је спровео српски тим.