До Калемегдана, цркве Ружице и капеле Свете Петке (Верска настава 2025.)
Дана 20. маја група ученика који похађају верску наставу, шестих разреда, у пратњи наставнице Верске наставе Драгане Аврамовић и наставнице Историје, Иване Младеновић, посетила је Калемегдан, а у оквиру посете и цркву Ружицу и капелу Свете Петке.
Још од Андрићевог венца, на који смо обратити пажњу из аутобуса, и скулптуру нашег писца, почела је наша прича данашње шетње, јер је наш нобеловац Иво Андрић свакога дана шетао од Андрићевог венца, који је по њему добио име, до Калемегдана. Ушавши у оквир Калемегданског парка прво смо наишли на Споменик захвалности Француској, подигнутом у знак захвалности српског народа за помоћ коју му је Француска пружила током Првог светског рата, о чему сведочи и натпис на задњој страни постоља: „Волимо Француску као што је она нас волела 1914–1918”. Споменик је постављен на иницијативу Друштва пријатељства Француске и Друштва некадашњих ученика француских школа, а израдио га је познати југословенски вајар Иван Мештровић.
Видели смо део поставке Војног музеја који се налази на отвореном, прошли испод Сахат куле и изашли на плато Горњега града. Научили смо да је Римски каструм, војни логор IV легије Флавије Феликс био на простору Горњег града од око 80 године после Христа а станица на којој смо сишли, Студентски трг, био је део административног и градског центра, са термама код данашњег Филозофског факултета.
Ту смо се поново сетили нобеловца Иве Андрића јер се његова свакодневна шетња завршавала на платоу Горњег града где смо стигли до чесме Мехмед паше Соколовића, јањичара, о којем најпознатији роман нашег нобеловца говори и о његовој заоставштини, на Дрини ћуприји, али који је и на београдској тврђави оставио скромнију задужбину, своју чесму.
На платоу код Победника научили смо зашто други споменик Ивана Мештровића ипак није постављен на Теразијама већ овде и која је симболика голуба и мача у његовој руци. Ученици су препознали београдске реке испод нас, Саву и Дунав, и њихово ушће које уоквирује Велико ратно острво које је заштићена природна амбијентална целина, део дивљине у срцу града, где живе заштићене врсте флоре и фауне, укључујући и београдске орлове белорепане. Научили су како се мери дужина неке реке, да ли од извора или ушћа?
Наставница Ивана је говорила о времену кнеза Стефана Лазаревића и доњоградске калемегданске луке у коју је стизала драгоцена роба из далека.
Видели смо остатке Митрополијске цркве са бедема, у којој се чувала чудотворна икона Београдске Богородице, коју су по предању Београђани одведени у Константинопољ – Истанбул као робље по освајању града од Сулејмана Величанственог поставили у цркви близу једне од градских капија Константинопоља, која се и данас зове по нашим суграђанима – Београдска капија. Прошли смо кроз Деспотову капију, која је у средњем веку био главни улаз у Београдску тврђаву. Деспотова капија из XV века, која је једина очувана у свом првобитном облику, састојала се, сходно постојању двоструких бедема, из две капије – једна одговара спољном, а већа капија унутрашњем бедему. Обратили смо пажњу да и на тој капији постоји место, ниша за икону, заштитницу града, јер са проглашењем Београда за престоницу, Свети Стефан Високи је нову престоницу посветио покровитељству и заштити Пресвете Богородице, чија се икона највероватније и налазила на том месту.
У Диздаревој кули, која је део Деспотове капије, данас се налази Опсерваторија астрономског друштва «Руђер Бошковић», коју можемо да посетимо када се дешавају неки специфични астрономски феномени и када је отворена за јавност.
Стигли смо и до цркве Ружице. Црква је тешко пострадала у време Првог светског рата 1915. године, а темељно је обновљена 1925. године, када је добила свој садашњи изглед. Пројекат обнове радио је руски архитекта Николај Краснов. Будући да је представљала војно светилиште, део ентеријера Ружице чине масивни полијелеји, рађени од трофејног оружја из Првог светског рата, муниције и сабљи. Пред улазом у цркву налазе се две бронзане статуе, од којих једна представља средњовековног ратника из времена цара Душана, а друга српског војника с почетка 20. века. Ове скулптуре изливене су од топовских чаура.
Подсетили смо се претходних лекција о Богородичиним празницима, јер је црква Ружица посвећена Рођењу Богородице, али смо се и подсетили да пошто на месту целивајуће иконе не стоји та икона већ Васкрсења Христовог да је то зато што се Васкрсење слави четрдесет дана, до празника Вазнесења Господњег – Спасовдана и лекције о повезаности празника Васкрсења и Вазнесења, иначе славе града Београда, како ју је одредио Деспот Стефан Лазаревић.
Кивот са остацима Бранитеља Београда у цркви подсетио нас је какве су се страшне битке за одбрану Београда водиле у току Првог светског рата на простору Калемегданске тврђаве и да се заједничка костурница хероја бранитеља налази, у бедемима, иза капеле Свете Петке. Сама калдрмисана стаза, од Доњег града и Небојшине куле, до капеле и ка Горњем граду зове се и ‘Београдска виа долороса’, јер су том стазом на страдање прошли београдски мученици игуман Пајсије и ђакон Авакум. У капели Свете Петке поклонили смо се и целивали мошти Светог Пантелејмона, светитеља и лекара, и Свете Петке, које се тамо чувају, а дежурни свештеник нам је прочитао молитву, поименце поменувши свакога од нас, за наше здравље и добро учење.
Наша дивна шетња се тиме завршила и уз лепе утиске остале су нам и ове слике као подсећање на њу.
Друга група ученика посетила је Калемегдан и цркве 6. јуна.
Наставница Драгана Аврамовић је лиценцирани водич Министарства туризма.
