Екскурзија из угла наших седмака
Дуго ишчекиван дан, сунчано јутро, сви смо ту, крећемо из Београда за Врдник… Прва културно-историјска знаменитост: манастир Фрушкогорска Раваница. Осим дела моштију кнеза Лазара, манастир поседује још и мошти свете великомученице Анастасије, светиње са Христовог гроба, а у дворишту налази се биста Милице Стојадиновић Српкиње. Слава манастира Раваница је Видовдан.
Сомбор, наша друга дестинација. Најјачи утисак на све оставља посета Градској кући, у којој се налази слика Битка код Сенте, највеће уље на платну и то не само у Србији, него и на просторима некадашње Југославије. Слика је поручена за Миленијумску изложбу, поводом прославе хиљадугодишњице доласка Мађара у Панонску низију. Посетили смо и Градски музеј и Галерију ,,Милана Коњовића“, а затим наставили даље до ергеле Зобнатица, где смо имали прилику да тимаримо коње и да их гледамо у њиховом природном окружењу. Пратећи и слушајући водича, упознали смо се са занимљивим артефактима у Музеју коњарства.
На крају дана упутили смо се ка Суботици, дестинацији коју смо сви највише ишчекивали. Сместили смо се у хотел, вечерали, па сви заједно отишли у дискотеку.
Другог дана, после доручка, уследила је панорамска шетња кроз сам град. Слушали смо занимљиву историју и дивили се архитектури барокне Катедрале, Саборне цркве, Синагоге и огромне Плаве фонтане. При одласку из Суботице, свратили смо у зоолошки врт, у ком смо видели шаренолике врсте животиња, а као круна нашег путовања, на самом крају, уследила је шетња крај Палићког језера. У вечерњим сатима, уморни и срећни, стижемо у Београд.
„Све што сам гледао у детињству – људи, ствари и места – све то није никад могло да задовољи моју жеђ за лепотом и савршенством. Све што сам гледао око себе замишљао сам стално у другом, лепшем и савршенијем облику, и веровао сам да то заиста и постоји, али тамо негде далеко. Тада се у мени јавила жеља да кренем на пут у те далеке земље и да видим тај лепши и савршенији живот. И кренуо сам.”
Иво Андрћ, Знакови поред пута