ОШ “НХ СИНИША НИКОЛАЈЕВИЋ”

ОСНОВНА ШКОЛА

“НХ СИНИША НИКОЛАЈЕВИЋ”

О НАМА

ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ 1945-1980

Пролеће 1945. године. Још се пуше згаришта, још тутње топови на границама наше земље. Земља је опустошена, сва у рушевинама али великим делом ослобођена.Забрујала су школска звонца. Окупила су ученике и наставнике. Први задатак био је да се раскрче рушевине око школске зграде која се налазила у улици Стојана Протића бр. 23 данас у улици Божидар Аџије бр. 23. Био је то први сусрет наставника и ученика и прва добровољна акција у борби за нову, радну школу.

Актом Министарства просвете, марта месеца 1945 год. III мушка грађанска школа мења назив у II мешовиту грађанску, а септембра исте године укинуте су све грађанске школе као школе нижег ранга, школе за радничку и сељачку децу за коју није школовање у гимназији. Септембра месеца исте године одлуком Министарства просвете основана је VIII мушка непотпуна гимназија због великог прилива ученика у III и VI мушку гимназију. Ученици II мешовите грађанске школе заједно са ученицима поменутих гимназија чине први ученички кадар VIII мушке непотпуне гимназије. У школу је кренуло све дорасло за школу, јер је сада гимназија била намењена свим друштвеним слојевима. Била су то првенствено деца ситних занатлија, службеника и радника, деца која су по друштвеном положају својих родитеља пре рата била упућена само у грађанске школе као завршне образовне школе.

Сама зграда није зидана за потребе школе већ је била приватно власништво министра Николе Узуновића. Шест малих учионица представљало је сав школски простор. Школско двориште, изровано од бомбардовања, очишћено је и у њему се понекад одржавала настава због недостатка учионица. VIII мушка непотпуна гимназија прве школске 1945/46. године имала је 17 дељења од I до IV разреда гимназије са укупно 677 ученика и 22 наставника. Први директор школе био је Ђока Ђорђевић, професор математике. Крајем августа 1946. године VIII мушка непотпуна гимназија сели се у зграду тадашње прве женске гимназије у улици Георги Димитрова. Данас се ту налази V београдска гимназија. У тој згради школа је радила до 10. септембра 1948. године, а тада се сели у зграду Основне школе “Војислав Илић“ која се налази у улици Војислава Илића бр. 78. 22. септембра 1951. године VIII мушка гимназија постаје IX мешовита јер је спроведен принцип коедукације у васпитању. 23. октобра 1954. године по одлуци Савета за просвету НО града Београда школа мења назив – XII београдска гимназија. Тада су све школе изменила назив и сврстане су по бројевима. 24. јуна 1955. године решењем НО града Београда школа постаје осмогодишња. Решење о називу школе није тада донето. Народни одбор општине Неимар на чијој територији се школа налазила донео је затим одлуку да школа носи назив осмогодишња школа “’Народни херој Синиша Николајевић“. Закон о основној школи месеца јула 1959. године одредио је да све осмогодишње школе носе назив основне. Уследио је нов назив школе: Основна школа “Народни херој Синиша Николајевић“.

 

Школа је добила име једног од великана наше Револуције, народног хероја, који је учио школу у Београду и из њега отишао у Народноослободилачку борбу. Лик и животни пут, као и херојска погибија Синише Николајевића узор је и путоказ генерацијама ученика који су учили и уче под овим кровом. Зграда Основне школе “Војислав Илић“ у истоименој улици у којој су од 1948. године радиле три школе у три смене (Основна школа, школа ученика у привреди и VIII мушка гимназија) постала је премала и најпре је школа ученика у привреди премештена у другу зграду. Када је број ученика у преостале две школе достигао скоро 2000 Народни одбор општине Врачар одлучио је да нову школску зграду у Тимочкој улици да на располагање Основној школи “НХ Синиша Николајевић“. Дан Армије, 22. децембар 1960. године обележен је у Летопису школе као значајан дан, дан усељења у нову зграду у Тимочкој улици бр. 24. Том приликом одржана је свечаност за ученике и наставнике школе.
Наставнички колектив одговорно је прихватио своје обавезе у новој школској згради, свестан њеног великог васпитно-образовног значаја за друштвен средину. Радило се својски, иако су материјални услови били скромни.
Успостављена је коректна сарадња са родитељима и друштвено-политичким организацијама на терену; та сарадња је из године у годину све плодоноснија и кориснија. Побољшани услови рада, квалитетна настава, успех ученика – резултати су тесне и већ традиционалне сарадње са свим чиниоцима друштвене средине.
Велика пажња, од постанка школе до данашњих дана, посвећује се осавремењивању наставе и праћењу новина. Мобилисане су све снаге, ученичке и наставничке, да школа својим културним деловањем скрене на себе пажњу, па је, тако, присутна на свим такмичењима организованим међу београдским школама. Знањем и умешношћу својих ученика ова школа показује значајне резултате; њен хор годинама осваја прва места у граду и учествује републичким такмичењима, упоређујући своје квалитете са најеминентнијим дечјим хоровима.

У покрету “Наука Младима“ њени ученици амбициозно учествују и постижу изванредне резултате на општинским и градским такмичењима. Млади математичари такође освајају признања на републичким и градским такмичењима, а појединци се пласирају и на републичка такмичења.
Чланови клуба младих техничара такође се истичу и освајају републичке награде.
Од школске 1968/69. па до 1973/74. године, радила је Секција “’Шта знаш о саобраћају?“ чији су чланови, ученици, својим знањем допринели да школа добије награду – комплетан саобраћајни кабинет од Одељења за безбедност саобраћаја Секретаријата за унутрашње послове.
Спортско друштво је на бројним такмичењима у граду, у многим дисципллинама освајало прва места.
Културна и јавна делатност школе манифестовала се успешним ђачким приредбама и пригодним прославама; тај рад се одвијао и одвија се кроз најтешњу сарадњу носилаца културног живота школе са литерарном и рецитаторском секцијом, кроз коју су прошле многе генерације, данас већ афирмисаних јавних и културних радника.
Поред набројаних, школа може да се похвали и успесима постигнутим у појединим наставним областима – у знању руског и француског језика..
Такође су незаобилазни успеси које су ученици постизали на тестирањима, организованим од стране Просветно-педагошког завода Београда, када су својевремено ученици били међу првима у граду.
Негује се у овој школи и друштвено-користан и производни рад, што се и види у самој школи.

На изложби “Сајам – дете“ приређеној на Београдском сајму, радови наших ученика добили су награду.
У школи се традиционално негује литерарно и ликовно стваралаштво, за чији квалитет су ученици до сада освојили неколико октобарских награда града Београда. У такмичењу под називом “Мајска песничка штафета“ (у част Дана младости) освојена је прва награда четири пута.
Ученичке организације – Савез пионира, ССО, Горани и Подмладак Црвеног крста – бележе масовно чланство.
Пионирска организација врло успешно сарађује са месним организацијама на терену, припремајући пригодне приредбе, као и са домом пионира Београда. У оквиру пионирске оргнизације успешно се организују такмичења пионира за избор најбоље пионирске заједнице, што знатно доприноси бољем успеху школе.
Омладинска организација окупља ученике VIII разреда, које и професионално оријентише и припрема за будући друштвени рад.
Свршени ученици ове школе и у даљем школовању постижу надпросечне резултате, па је чињеница која речито доказује да је у наставном процесу критеријум био добар и да се добро радило.
Горанска бригада “Златибор“ својом активношћу и масовношћу учествује у свим акцијама озелењавања и оплемењивања животне средине у самој школи, њеној околини и у граду. За свој запажжени рад стално је освајала прва места и у општини и у граду, награђивана је новчаним наградама, а добила је четири златне значке Републичке конференције Покрета горана. Добитник је и Октобарске награде града Београда.
Подмладак Црвеног крста ради организовано и систематски, учествујући у свим хуманитарним акцијама у граду и Републици. За овај предани рад Подмладак ЦК наше школе добио је сребрну значку од Црвеног крста Србије.
Све набројане активности које су наведене само у битним, општим карактеристикама, доприносиле су и доприносе и даље стицању квалитетног знања ученика, богаћењу њихове личности, усавршавању њихове личности, усавршавању њихових умећа.
У школи се на традицији развија богат и разноврстан рад са ученицима, који позитивно делује, васпитава, мобилише младе генерације да радећи уче и да учећи раде, да развијају своје интелектуалне и физичке способности, да усмеравају своју стваралачку машту и занос у најпрогресивнијем смислу, како би све своје умне и физичке способности могли спремно да ставе на располагање друштвеној заједници у чијем су крилу поникле.